АЛАМ
Бу дунёга на бир эътибор, На бир парво бирла қаралмиш. Иблис каби бўлгаю маккор, Яхшиликни билмас яралмиш. Нечун келдим дея сурмас ўй, Кетмоғин ҳам асло ўйламас. Тубанликда қолиб қаро кўй, Комилликка ўзни бўйламас.
Ҳақнинг қўли етди бўғзимга, Кўнгил маъюс тортиб қолди жим. Шу он савол қилдим ўзимга, Қайтгум қандоқ, келиб ким бўлдим? Зотан нуқул чайналди тилим, Не иш бўлса ютдим ичимга. Мени ҳаққа қовуштир, ўлим, Тили кесик жонга ачинма!